Preventivni pregledi i prvi simptomi raka grlića materice

Jedna od najvažnijih edukacija je o mogućim ginekološkim dijagnostičkim procedurama vezano za reproduktivni sistem kod žena.

Reproduktivni sistem kod žena obuhvata spoljašnje i unutrašnje organe. Spoljašnji su: velike i male usmine, međica, himen, ulaz u vaginu, tremne žlezde i klitoris. Unutršnji su vagina, materica, materične veze, jajovodi i jajnici. Grlić materice ima dva dela, jedan je vidljiv pregledom i zove se vaginalni deo grlića,a drugi je u unutrašnjosti materice i zove se supravaginalni deo.

Na prvom mestu je opšti ginekološki pregled koji se obavlja na dva načina: prvi je pregled spekulumom a zatim je tu i bimanuelni pregled. Naravno, neizostavna je i anamneza, odnosno razgovor sa lekarom vezano za menstrualni ciklus, kontracepciju, ranije bolesti ili postojanje nekog ginekološkog oboljenja u porodici. Spekulumom se obavlja pregled vagine i vidljivog dela grlića materice, a bimanuelnim se palpira materica i adneksa (jajovodi,jajnici i materične veze).

Potom tu je ultrazvučni pregled koji se takođe može obaviti na 2 načina: vaginalnom i abdominalnom sondom. Vaginalna omogućava bolji pregled, ali kada je nemoguće obaviti pregled na ovaj način – onda se radi sondom preko stomaka.

Dalje imamo pregled vaginalnog sekreta koji pomaže da ustanovimo neka od oboljenje najčešće infektivne prirode. Postoji šest vrsta vaginalnog sekreta: prva grupa se normalno nalazi kod beba i devojčica, može se naći i kod odraslih, druga grupa je uobičajeni normalan nalaz kod žena, treća grupa pokazuje prisustvo bakterija u sekretu, četvrta gonoreju, peta parazit Trichomonas vaginalis i šesta gljivicu Candida albicans. Pošto su prva i druga grupa normalan nalaz, lečenje zahtevaju sve ostale grupe, zavisno od nalaza leče se lokalno primenom vaginalnih supozitorija (vaginaleta) ili se čak primenjije i sistematsko lečenje antibiotskim preparatima.

Citološki pregled epitele vagine i grlića materice (cervix) je takozvani skrining test za rano otkrivanje raka grlića materice. Drugi naziv je Papanikolau test. Princip je uzimanje brisa epitela sa pomenutih mesta i posmatranje pod mikroskopom. Obično se radi zajedno sa kolposkopijom koja obuhvata još i primenu kontrasta radi lakšeg lokalizovanja patoloških promena ukoliko postoje. Postoji pet vrsta nalaza: prva i druga pretstavljaju normalan epitel koji prekriva vaginu i cervix,a od treće do pete imamo prisustvo različite količine patoloških ćelija. Naknadno se u odnosu na nalaz vrši biopsija i eventualno uklanjanje promene ako je prisutna,ili praćenje na svakih šest meseci u dogovoru sa ginekologom.

Patološke promene na cervixu mogu biti benigne i maligne. Benigni tumori obuhvataju: fibromiome, hemangiome, displazije i preinvazivne karcinome. Ovi tumori se najčešće odstranjuju operativnim putem, a zahvaćenost okolnih struktura određuje u kojoj meri se vrši odstranjivanje. Može se odstraniti sama promena ili, naročito kod žena koje su rađale, cela materica. Dodatne terapijske procedure obično nisu potrebne.

Prvi simptomi obe vrste promena mogu biti različiti, najčešće je kontaktno krvarenje pri odnosu ili pregledu, potom sukrvičava sekrecija.

Maligne promene obuhvataju karcinom. Rano otkriveni karcinom koji se ne širi na okolne strukture je najblaži oblik, a najteži kada zahvata i okolne organe i postoje promene na udaljenim organima. Kod operabilnih oblika vrši se resekcija tumora ili/i cele materice. Dalje terapijske procedure mogu biti u vidu hemioterapije i zračenja.

Kao i za ostale bolesti i u ovom slučaju je preventiva najbolji lek. Posete ginekologu na svakih šest meseci uz kontrolu vaginalnog sekreta i Papanikolau test predstavljaju osnovni vid prevencije. I naravno, zdrav život bez stresa!     

 Infografik: Rak – globalni ubica
           

                  

                  

Vesna Domijan

Vesna Domijan

Obožavam svoje zanimanje. Nisam namćor i ne ličim na učiteljicu. Volim da jedem slatkiše. I mnogo volim sebe.

"Daj ženi deset saveta i ona će na kraju poslušati jedanaesti - svoj."
- H. Helmholc

Leave a Reply